Održana konferencija Šansa za agrobiznis, put kroz IPARD fond

24-05-2016

Na proteklom 83. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Zadružni savez Vojvodine, VIP Fond i Austrijski poljoprivredni klaster organizovali su konferenciju "Šansa za agrobiznis - put kroz IPARD fondove".

-Srbiji je dodeljeno 175 miliona evra u okviru IPARD II programa namenjenog poljoprivredi i ruralnom razvoju, a sledeće nedelje Evropska komisija šalje reviziju koja će oceniti da li može da krene transfer tog novca. Poljoprivrednici u Srbiji treba da budu spremni da odgovore na prve pozive iz IPARD-a. Ali, valja znati da Evropska komisija neće čekati da neko dođe po taj novac i da će oni koji pokažu da znaju dobro da iskoriste ta sredstva dobiti više. Ako se pak ona ne iskoriste valjano, biće preusmereni na druge programe ili čak druge zemlje – kazao je danas zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

On je na konferenciji “Šansa za agrobiznis, put kroz IPARD fond” na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu istakao da je na poljoprivrednicima u Srbiji da se pripreme, da prave biznis planove i neprestano se informišu o tome šta treba da urade, kako bi ceo program bio uspešno realizovan. Izrazio je zadovoljstvo aktivnostima našeg pregovaračkog tima za poljoprivredu i rekao da su značajni pomaci ostvareni u svim poglavljima koja se tiču ovog sektora.

Osvrnuvši se na početak primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja Benedikt je ukazao na sve bolje rezultate u spoljnoj trgovini Srbije sa EU. Tako smo pre deset godina sa EU trgovali robom vrednom 400 miliona evra, a lane je ta vrednost bila više od dve milijarde evra, što je izuzetan rezultat.

-Srbija više izvozi u EU nego što uvozi, a sufcit u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima je oko 300 miliona evra na godišnjem nivou – ukazao je on.

Golubović: Nema politike u IPARD-u

Govoreći o aktivnostima srpskog pregovaračkog tima i procesu pregovaranja u oblasti agrara državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubović podsetio je na to da je za poglavlje 11 pre mesec dana poslat nacrt plana Evropskoj komisiji te da je u njemu precizirano kako ćemo šta raditi, kojim sredstvima, uz koje kadrove… Plan je detaljan i zahtevan i očekujemo da neće biti većih komentara – kazao je Golubović.  

-Za desetak dana dolazi revizija iz Evropske komisije koja bi trebalo da da ovlašćenja za transfer novca iz fondova EU kroz Upravu za agrarna plaćanja. To je najvažnija revizija, ne samo Uprave već i Ministarstva finansija i Sektora za ruralni razvoj i od rezultata te revizije zavise termini, odnosno datum kada ćemo i na koji način početi sa primanjem zahteva za IPARD – naglasio je Golubović. - Kada je reč o poglavlju 11, imali smo prethodnih godina političkih obećanja i nagađanja koliko para možemo da dobijemo, šta možemo da dobijemo. Pričalo se o tome u predizbornim kampanjama, a da niko "nije kupio loto". Nije postojala nikakva podloga za to sve do momenta dok ljudi iz Ministarstva poljoprivrede nisu napravili program. IPARD je napravljen u sred skrininga i to je bio težak proces, ali je EU, pre svega njen Direktorat za poljoprivredu, verovao u naš tim i davao nam podršku. Vanljudskim naporima, uz veliku pomoć Evropske komisije, urađen je najvažniji posao za srpsku poljoprivredu.

Golubović je dodao da se, kada je reč o poglavlju 12, koje se odnosi na veterinu, zaštitu bilja i bezbednost hrane, čeka skrining izveštaj. Po njemu, poglavlje 13 - ribarstvo, biće verovatno prvo koje ćemo otvoriti.

Govoreći o IPARD programu on je naglasio da se ne može konkurentnost poljoprivrede podići iz nacionalnog budžeta, čak i da je on šest ili sedam odsto ukupne nacionalne kase. To nije dovoljno, pogotovo ne za Srbiju gde poljoprivreda značajno učestvuje u privredi i BDP-u, kazao je on naglasivši da jedina sredstva koja mogu da utiču na povećanje konkurentnosti jesu fondovi EU.

-Možda sada sve izgleda komplikovano za farmere, obimna je to administracija ali trudimo se da preko poljoprivredne stručne službe objasnimo da je to samo admnistrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada pare počnu da dolaze, brzo savladati. Naš drugi partner na terenu su zadružni savezi Vojvodine i Srbije, privredne komore, univerziteti... Oni će, zajedno s nama, pomoći poljoprivrednicima da apliciraju za fondove EU.  Kako bude proces odmicao i kada se spoznaju svi benefiti ovih fondova, sve će biti jasnije – poručio je Golubović dodajući da je nova Zajednička poljoprivredna politika EU bazirana na investicijama, na „nou hau“ podršku mladima u poljoprivredi uz poštovanje ekoloških principa. – Veoma je bitno da će stavljanjem u funkciju Uprave za agrarna plaćanje biti na najbolji mogući način eliminisan uticaj politike i vanekonomskih faktora iz poljoprivrede. Aplicira se po strogim principima, kontrola će biti stroga tako da više političkih ili uticaja koji nemaju veze sa suštinskim apliciranjem neće biti.

Mirković: Pare nisu propale, kreće prvih 15 miliona

Pomoćnik ministra poljoprivrede Dragan Mirković podsetio je na to da je Srbija u zacrtanim rokovima, od novembra 2014. godine kada je poslala akreditacioni plan predstavljen na skriningu za poglavlje 11, uspela da ispoštuje sve rokove koje je imala prema Evropskoj komisiji i Direktoratu za poljoprivredu.

-Od marta prošle godine smo krenuli u izradu procedura i njih smo uradili i prosledili na vreme Direktoratu. Polovinom novembra 2015. dobili smo finalni izveštaj koji je dao zeleno svetlo za dalje postupanje i slanje akreditacionog paketa ka Briselu za poveravanje poslova za upravljanje IPARD fondovima, to jest sredstvima evropskih poreskih obveznika namenjenih našim poljoprivrednim proizvođačima – podsetio je Mirković ocenivši da svi treba da budemo svesni toga da će ubuduće revizije Evropske komisije biti kontinuirane. - Nalazi koje ćemo dobiti sledeće nedelje trebalo bi da nam daju odobrenje da krenemo dalje u pripremu i usvajanje konkursne dokumentacije te pripremu aplikacionih formurala..  Sada već ulazimo u realnu fazu kada su ostali da se reše samo tehnički detalji.

Mirković je odbcio spekulacije da su pare iz IPARD programa za prve dve godine već propale i da naši poljoprivrednici neće moći da ih koriste.

-Novac nije propao. Prošle godine Ministarstvo finansija je dalo nalog i obratilo se Briselu te će se odmah po dobijanju zelenog svetla kada nas sledeće nedelje poseti revizija, potpisati finansijski sporazum. Idemo na trošenje prvih 15 miliona evra iz 2015. godine, krećemo uskoro sa prvim pozivima. Zašto je bitno? Naime, novi finansijski period EU podrazumeva specifičnosti poput merenja prolaznog vremena utrošenih sredstava. Tako da, bez obzira na to što važi pravilo „n plus tri godine“, to jeste što možemo do kraja 2018. godine da trošimo taj novac, jako je bitno da proces počne pa da nedostatke otklanajmo u hodu kako ne bismo došli u situaciju da nemamo ugovorena sredstva. To bi i nama dalo podstrek da možda pokušamo da otvorimo pregovore u tom smislu da iz drugih sektora povučemo  novac za poljoprivredu, ako ga ti sektori nisu utrošili – objasnio je Mirković.  

U svakom slučaju, administrativne prepreke se otklanjaju, a one one koje nisu, rešiće se kako teče proces pregovaranja (inspekcijske kontrole, nadzor, veterinarske inspekcije...), kazao je on iznevši da se, kada krene prijavljivanje za IPARD, mogu očekivati prepreke u brzini izdavanja dokumentacije u lokalnim  samoupravama.  

-Potencijalni problemi su i odbijanje, nemogućnost refundacije sredstava. Zbog toga je važna dobra priprema tehničko-tehnološke dokumentacije. Onaj ko radi mora da poznaje i domaće i EU standarde i pravilnike. Takođe, tela koja izdaju dokument, po pitanju ekologije i dobrobiti životinja, moraju u punoj meri da počnu da primenjuju zakonske odredbe i zakone koji su na snazi u Srbiji već nekoliko godina – ukazao je Mirković osvrnuvši se i na mogući problem predfinansiranja projekata, odnosno investicija za koje će se podnositi zahtevi i tražiti novac iz IPARD-a.

-Znamo koliko banke u Srbiji voljno ili nevoljno finansiraju agrar. Uglavnom se to svodi na mehanizaciju gde imaju kolaterale od uvozničkih kuća ili na neki drugi način. Brine nas podrška za investicione projekte za poljoprivredna domaćinstva koja nemaju sređenu dokumentaciju (knjigovodstvenu i drugu). Radimo sa određenim finansijskim institucijama, pre svega sa Evropskom investicionom bankom, na tome da se otvori kreditna linija koja već u Srbiji postoji za mala i srednja preduzeća, odnosno da se preformuliše i aneksira tako da bude namenjena za predfinansiranje IPARD korisnika. Cilj je da naši korisnici za obezbeđenje mogu da imaju sopstvenu imovinu ili objekte u izgradnji, bez većih dodatih kolaterala, kao i da grejs period i kamatna stopa budu prilagođena investicionom ciklusu za koji se konkuriše. Ali uslov da poljoprivrednik dobije sredstva za sto posto investicije je ugovor sa Upravom za agrarna plaćanja da je u IPARD projektu. Model predfinansiranja bio bi sledeći: konkurs, objava, odobrenje, dokumentacija, a sredstva za predfinansiranje bi se mogla dobiti onog momenta kada se sklopi ugovor sa IPARD agencijom, tj Upravom za agrarna plaćanja. 

Izvor: Agrosmart